Put od vrha do dna i nazad ...

Beograd javlja ...

emotivna79 | 10 Februar, 2014 21:47

Gledam te i neprepoznajem ... ja poznajem jednog dobronamernog, vedrog coveka punog lepih reci i misli... ja znam coveka kome nista nije tesko ... poznajem tu radost u ocima.. i kada na usnama nema osmeha u ocima ga ima... Gde je taj covek tata ?? Gde si ga sakrio ? Kako da ga nadjem, kazi mi !!! Kada pogledam te oci vidim prazninu, osmeha nema, pokreti usporeni, mnooogo usporeni ... Hej gde je onaj covek ?? Pa gde je osmeh ? Kojim putem radost ode ? Reci mi da ga zajedno trazimo. Znam ja da su godinice dosle , redjale se i sada ih ima puno... ali znam i da nisu samo one, nisu tata... boli me kada te pogledam a znam da onog coveka vise nikada necu videti ... Znam da je dusa tvoja ista, u nju se uzdam... Znas... i meni dodjose neke godine kada je doslo vreme a i pravi muskarac sa kim sam zapocela zivot i znam da ti to razumes i podrzavas ali isto tako znam da se tvoja radost ugasila mojim odlaskom... Volim te tata, mnogo te volim... Ponekad bih ono sto radis ti uraila sama samo zato sto ne mogu da gledam koliko ti vremena treba i za najjednostavine stvari ... Mnogo me boli sve tajo moj... Zivot me je odveo u drugi grad.. Mislis da mi je drago ? Ne nije..koliko god se trudila nije.. moj je Beograd i zato tezim da sam sto cesce ovde ... Maminim odlaskom izgubismo mnogo ali ti tajo njenim odlaskom sa ovog sveta i mojim odlaskom u drugi grad izgubi sebe ... Zao mi je ... Kako da ti pomognem ? Kazi mi kako ??? Boricu se za tebe , beskrajno te volim .. Ne dam te !!!