Moja priča ...
emotivna79 | 15 Januar, 2012 01:56
Život ... kako lako i lepo zvuči a - da li je ?
Mlada, zdrava i srećna a onda ...
I danas se sećam hladnog februara devedeset i neke ... i danas se sećam tuge, bola i neverice... i danas me prožima strah ... Pitala sam se "A šta sada?" , ni jedna jedina vest nije bila ohrabrujuća, samo bombardovanje rečima koje nisam razumela, čula sam samo neke delove, samo "operacija, otvaranje grudnog koša, vađenje žlezde" ... maglovita su mi ta sećanja ... Ali znam da sam naizgled mirno slušala sve i posle odlazila daleko od svih da plačem, plačem i plačem...
I sada znam , tada sam se promenila, tada sam počela da strahujem da obraćam pažnju na sve što mi se nekada činilo potpuno nevažnim... Sećam se bola, o kako ga se dobro sećam... Kad se samo setim reči "Bravo, ti si hrabra devojčica, pa za tebe ovo nije ništa" e tada mi je dolazilo da pitama da li bi se menjali sa mnom !!! Ne bi znam, niko ne bi!!!
Godine su prolazile i nije mi bilo bolje, naprotiv ...ali sam se i tada trudila da živim normalno, dostojanstveno, ali mi baš i nije išlo ...
I kada se još jedna stvar navrzla na mene e tada sam žargonski rečeno pukla i uzela svoj život u svoje ruke ... A da, ni tada nije bio kraj... desio se gubitak najdraže osobe , moje majke ...O tome vam neću pisati ja, o tome piše život, on jednostavno ima svoj početak i kraj. Danas mogu, znam i hoću da živim normalno ! Pitaj me šta je hrabrost, šta je borba ... ja sam to prijatelju ! Da, baš ja, ta malena, krhka devojka , da to sam ja !!! Možeš da se kriješ od života ali ne i da se sakriješ ! Izađi izbori se za sebe, za svoj mir i sreću ... Ne znam koliko suza je lilo mojim obrazima, ne znam i nije ni važno više, u tom trenutku su značile. Bivalo mi je lakše, i zato i ti koji ovo čitaš plači kada god osetiš potrebu , veruj pomaže ! Nećeš rešiti probleme ali učinićeš nešto za sebe ! Ne rađamo se sa uputstvima "kako do srećnog života" ali naučimo da se borimo, ja bar jesam ! Danas, nakon 14 godina borbe, bola, straha i uspeha mogu mirne savesti da se pogledam u ogledalo i kažem - BRAVO, USPELA SI ! Nije bitka završena .. ali ja municije još imam, imam hrabrosti da se suočim sa svime što boli ... sve je to život i vredi ! Puno vredi !!!
Generalna |
Sledeći | 
Prethodni |
Komentari (6) | 
Trekbekovi (0)
Komentari
Re: Moja priča ...
nena58 | 15/01/2012, 10:51
Žao mi je zbog tvog gubitka.
Bravo za tebe što ideš dalje, tako se i mora.
Trudi se da ne pamtiš taj bol, uvek će blokirati tvoj put, pamti samo lepe uspomene.
Re: Moja priča ...
dalia | 15/01/2012, 11:39
Samo napred! Iz tvoje priče se vidi da si velika osoba, zato ti ne treba ništa pričati.Želim da ti dani koji dolaze budu obojeni srećom!
Re: Moja priča ...
emotivna79 | 15/01/2012, 12:21
E sada ste me rasplakale drage moje, ali mi je jako drago što sam dobila takve komentare !!! Nije dzabe moj nadimak ovde "emotivna" :) Ljubim vas puno !!! Hvala vam na podršci !!!
Re: Moja priča ...
luna71 | 18/01/2012, 11:10
Bravo...pravi si borac...nikada se ne treba predavati, ali ti to i sama znas...
Zelim ti svu srecu ovoga sveta...
Pozdrav!
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Januar 2012 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Re: Moja priča ...
casper | 15/01/2012, 02:55
Uh, cak su nam i razlozi za strahove slicni, samo sto je meni bebac bio bolestan...
Svaka cast hrabra devojko!